gle 011

22. Festival autorskog filma

Od 25. novembra do 3. decembra. Glavna sala festivala i ove godine biće Dom omladine Beograda dok će se projekcije održati i u Dvorani Kulturnog centra Beograda [...]

Od 25. novembra do 3. decembra. Glavna sala festivala i ove godine biće Dom omladine Beograda, dok će se projekcije održati i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, staroj i novoj zgradi Muzeja Jugoslovenske kinoteke, bioskopu „Fontana“, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu - Kolarčeva zadužbina i UK Palilula i biće prikazano više od 80 filmova. U glavni program ovogodišnjeg festivala uvršćeno je dvadeset jedno ostvarenje od kojih se jedanaest takmiči za Gran pri festivala „Aleksandar Saša Petrović”. Pored glavnog programa, festival je ove godine bogatiji sa još većim brojem pratećih programa.

Novi film Kena Louča „Ja, Danijel Blejk“ svečano otvara 22. Festival autorskog filma 25. novembra u Domu omladine. Film „Ja, Danijel Blejk“ slavnog reditelja Kena Louča, dobitnika „Zlatne palme” ovogodišnjeg Kanskog festivala, je socijalno angažovana priča o borbi malog čoveka sa sistemom, odnosno naporima stolara Danijela Blejka da dobije naknadu u Britaniji nakon infarkta.

Film „Toni Erdman“ dobitnik nagrade Fipresci na Kanskom festivalu 2016, koju dodeljuje Međunarodna federacija filmskih kritičara, a nominovan za ovogodišnjeg evropskog Oskara, naći će se na programu 22. Festivala autorskog filma. I Kristijan Munđijo nominovan je za najbolju režiju i za najbolji scenario za film „Matura“, a na programu ovogodišnjeg festivala premijerno će se naći 30. novembra u Domu omladine Beograda sa početkom u 19.30h. U okviru glavnog programa počasno će biti prikazan i film Dušana Makavejeva „Sweet movie“ iz 1974.

SElektori FAF-a su se i ove godine odlučili da u program festivala uvrste revolucionare svetske kinematografije – Lava Dijaza i Kšištofa Kješlovskog. Filipinski reditelj i „otac novog filipinskog filma“ Lav Dijaz jedna je od ključnih figura savremenog filma, od kraja 90-ih godina, zahvaljujući digitalnim kamerama, potpisuje filmove koji oslobađaju kinematografiju od industrije a filipinski narod od njegove kolonijalne sudbine.

U okviru programa Bande a part biće prikazana dva njegova filma, ovogodišnji dobitnik venecijanskog „Zlatnog lava”, četvoročasovni film Žena koja je otišla i dobitnik nagrade „Alfred Bauer” na poslednjem Berlinskom festivalu, osmočasovni film, Uspavanka za tužnu misteriju. Žena koja je otišla je film inspirisan motivom priče Lava Tolstoja “Bog vidi istinu, ali čeka” i govori o borbi žene koja je nepravedno optužena za zločin. Na programu ovogodišnjeg festivala naćiće se u ponedeljak, 28. novembra u 19,30h u Domu omladine Beograda. Pored pomenutih, prateći program Bande a part sadrži još pet filmova. 

U pratećem programu biće priređen i omaž Kšištofu Kješlovskom povodom 20-godišnjice njegove smrti. Tim povodom od 26. do 30. oktobra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11 ) biće prikazana i celokupna TV-serija Dekalog, najznačajnije ostvarenje velikog poljskog reditelja. Svaku epizodu Dekaloga, od ukupno deset, Kjšlovski je radio sa drugim direktorom fotografije, različitim snimateljskim postupkom.

Pored glavnog programa, festival je ove godine bogatiji sa još većim brojem pratećih programa, koji pored filmskih ubrajaja i predstave, edukativne programe i radionice.

Festival nauke

Beogradski sajam 15-18. decembar. Deseti po redu Festival nauke spreman je da proslavi svoj jubilej ocenjujući svoje učesnike, saradnike i posetioce ČISTOM DESETKOM [...]

Tokom proteklih devet godina srpski Festival nauke narastao je u najveći naučni događaj u regionu jugoistočne Evrope. Cilj Festivala nauke je da afirmiše poznate i promoviše neafirmisane naučnike sa domaćih i stranih prostora, ali i da podstiče interesovanje za nauku vrlo jednostavnom demonstracijom činjenice koliko je ona sama po sebi interesantna, inspirativna i nadasve zabavna.

Na koja pitanja možete da dobijete odgovore: Preispitajte na licu mesta vaše dosadašnje znanje o geografskim regijama Srbije? Zašto je važno da operemo ruke pre jela ili da otvoreno mleko držimo u frižideru? Šta su to mikrobi i kako dospevaju u naše telo? Da li ste znali da je više od jedne trećine teritorije Srbije pod šumskim stablima? Kako duvanski dim deluje na naš organizam i da li tako utičemo samo na svoje zdravlje ili primoravamo i druge da postanu pasivni pušači, pokazaćemo vam kroz niz zanimljivih eksperimenata? Tvoje telo ima prozore kroz koje vidiš svet oko sebe. Sigurno znaš dasu to –OČI! Međutim, da li znaš da oko ima nešto zajedničko safotoaparatom, teleskopom i mikroskopom...

Festivalske karte, po ceni od 450 dinara, mogu se kupiti na EVENTIM prodajnim mestima u celoj Srbiji, a tokom trajanje manifestacije, pored pomenutih prodajnih mesta karte će moći da se kupe i na samoj lokaciji – Beogradskom sajmu. Festivalska karta važi za jedan festivalski dan u halama 3, 3A i 11. Doplatna ulaznica potrebna je samo za fizičko-laserski šou Univerziteta Lund iz Švedske, po ceni od 100,00 dinara i kupovaće se na blagajni na licu mesta. Broj mesta je ograničen. Deca do 5 godina starosti, uz pratnju roditelja ili staratelja, ne plaćaju ulaz. Prva dva dana Festivala nauke, četvrtak i petak, namenjeni su prvenstveno za školske posete, dok su subota i nedelja porodični dani.

FBI - Dosije Tesla

Sava centar, 18 decembar. Priča o nesretnom policajcu Niku Nelsonu, koji je dobio zadatak od šefa FBI Edgara Huvera da 7. januara 1943. godine ode u hotel 'Njujorker' [...]

Sava centar, 18 decembar. Priča o nesretnom policajcu Niku Nelsonu, koji je dobio zadatak od šefa FBI Edgara Huvera da 7. januara 1943. godine ode u hotel 'Njujorker', na 33. sprat i utvrdi smrt nekog tamo starca i da pokupi SVE njegove stvari. Nik Nelson je to i uradio. Otišao je na, mislio je redovan i rutinski zadatak. Dan kasnije pozvao ga je šef sa pitanjem: 'DA LI SI POKUPIO BAŠ SVE STVARI?' Tu počinje agonija ovog policajca, koji shvata da to nije bio tek običan starac. Policajac shvata da je reč o nekakvim krupnim stvarima i da je upao u veliku šoinsku igru SAD, bivšeg SSSR, Velike Britanije. Jedini koji može da mu pomogne jeste Tesla. A pronalazi Teslu u snovima, odnosno odlazi u Teslinu laboratoriju, koji mu sve objašnjava. Cene ulaznica se kreću od 2.000 do 3.000 dinara.



EXPO-ZIM, ZA TOPLINU OKO SRCA

Konačno, 31. Expo-zim, međunarodni sajam zimske sportske opreme, turizma i rekreacije, startuje u četvrtak, 1. decembra, a trajaće do nedelje, 4. decembra 2016. godine, u halama 3 i 3A Beogradskog sajma.

Ovaj reprezentativni, korisni i zabavni hepening, koji na pragu zimske sezone pomaže zaljubljenicima u zimski ugođaj da za uživanje u njegovim blagodetima budu i spremni, okuplja više od 40 izlagača, uvoznika, proizvođača, distributera i servisera zimske sportske i rekreativne opreme (skijaške, planinarske, fitnes i kamp opreme - najnovijih modela skija, sanki, snow- bordova, cipela, vezova, ski-odela, rukavica, kapa, naočara i drugih elemenata zimske sportske odeće i obuće, pa čak i ATV vozila i motornih sanki...), zastupnika vrhunskih svetskih brendova, zimskih turističkih centara i skijališta, vodećih turističkih agencija, hotela, odmarališta i promotera poznatih i popularnih turističkih destinacija i sadržaja. I vrhunskim sportistima i običnim rekreativcima biće na raspolaganju proizvođači i distributeri medicinskih preparata najrazličitijih namena, a za one koji očekuju da na Expo-zimu prodaju, razmene, repariraju ili servisiraju polovnu zimsku sportsku opremu ovo će biti prilika da ispune mnoge svoje snove.

Expo-zim i postoji da bi i profesionalci i amateri, i oni koji od zime žive i oni koji u zimi samo uživaju, dakle svi zaljubljenici u zimske, i ne samo zimske, sportove i radosti, uštedeli vreme i novac, ali i poštedeli sebe od dodatnog nerviranja u potragama za pogodnostima koje će im i ovu zimu učiniti ugodnijom, zabavnijom i lepšom.

I ne samo to. Svi kojima zimski ambijent, sportovi i turizam nešto znače, znaju da je Expo-zim već duže od tri decenije jedinstvena prilika ne samo za one koji bi da se snabdeju novom zimskom sportsko- rekreativnom opremom ili da razmene i servisiraju polovnu, već i za one koji s pravom očekuju da na ovom sajmu pronađu najpovoljnije moguće turističke aranžmane za zimu, novogodišnje i božićne praznike ili za rajski provod na brojnim domaćim i stranim skijalištima, a sve po nižim, sajamskim cenama.

Tradicija nalaže i da proizvođači odeće i sportske opreme, s najavom ili kao iznenađenje za sajamske posetioce, odobravaju ekskluzivne sajamske popuste od 10 do više od 50 odsto. Sa konkurentnim ponudama ne zaostaju ni turistički poslenici, od kojih mnogi, posebno oni u vezi sa cenama ski-pasova i drugih skijališnih usluga, svoja iznenađenja za posetioce odlažu za početak sajma, kako bi zadovoljstvo posetilaca bilo još punije. Ipak, JP Skijališta Srbije su, na primer, i znatno pre Expo- zima najavili popust za posetioce sajam od 10 odsto na ski-karte za Kopaonik, Tornik i Staru planinu.

Asocijacija “Sport za sve” Beograd, suorganizator Expo-zima, takođe će se, svojim brojnim programima i akcijama, pobrinuti da ova manifestacija bude praznik za prijatelje sporta, skijanja i zimske rekreacije, ali i za članove velikog broja klubova, saveza i udruženja iz svih zemalja regiona.

Expo-zim, dakle, svoje kapije za posetioce otvara u četvrtak, 1. decembra 2016, u 10 časova, a radno vreme ovog sajma biće svakog dana od 10 do 20 časova. Pojedinačne ulaznice koštaju 300 dinara, a parking se plaća 100 dinara po satu.








Budjenje Lile

Žurka na kojoj ostaneš do kraja

Probudila se tog prepodneva posle samo dva-tri sata sna, sa stravičnim mamurlukom, ili verovatno i dalje pijana. Otišli su iz striptiz bara u sedam sati i zakoračili u jutro čije je svetlo bilo poput igle; probodena novim danom zaplakala je zbog izgubljene ljubavi, zbog rastanka kao takvog, zbog toga što je život tako kratak. Dakle, kada je uspela da se pridigne, pre svega ostalog, našla je u torbici adresu i broj telefona, što je iznudila od šankerice u baru, koju je sve vreme oslovljavala sa “draga moja”, i što joj je ova dala uz sleganje ramenima, i rekla joj da odmah iscepa cedulju i da je baci u klozetsku šolju i pusti vodu da ne bi došla u iskušenje da je potraži. Lidiju je pristiglo sećanje, sumorno kao teretni voz. I pre nego se zatekla na peronu.

Nedostaje joj njena rumunska draga, tamnoputa, snažna, sa malim licem, ošišana na kratko; ona što joj je pričala o svom “superdečku”, o tome kako je zabavno imati stalnu vezu kad si prostitutka. “Trudi se da bude pastuv”, rekla je njena draga, dovukla stolicu iza nje i zagrlila je. Rekla je da ne šalje pare kući starim roditeljima pre nego što ju je uzela za glavu i poljubila je šiljatim jezikom. Milovala je raspušteno... Lidija je počela da misli da ju je zavela. Njihovo poznanstvo je trajalo od otprilike devet uveče kada su stigli u bar, a ona sela na barsku stolicu do Lidije, pa do sedam časova ujutru kada su nerado otišli. Svaki put, za tih otprilike deset sati, kada ju je njena rumunska draga ostavila zbog nekog drugog gosta, osećala se kao da joj nešto fali. Bila je prazna, usamljena, šuplja, pogrešna. S obzirom koliko je ljudi prošlo kroz ruke njene rumunske drage zasigurno ju je već zaboravila, ili u svakom slučaju nema mnogo šanse da će je pamtiti do kraja života. Sada sećanje polazi sa perona Lidijine moždane kore, ne ide preko šina već u šreh. Samo mora da pazi da joj neko ne mazne novčanik.

Našli su se na dvadeset petom spratu hotela na Aleksanderplacu, na istoj visini kao i restoran TV tornja. Mogla je da povuče zavese da hotelsku sobicu zamrači, da je učini još zatvorenijom, a mogla je i da ostavi slobodan pogled na njen jad. Nije ni pomišljala da bi neko poželeo da ždrakne u hotelsku sobu iz onog restorana u TV tornju – za tako nešto bi morao da ima dvogled. Uopšte nije mislila da bi nekom to moglo da padne na pamet jer je TV toranj izgledao kao neko ko sve opaža, kao neumoljivi nadzornik, sa crvenim treptavim očima pored prozora.

Ve-ce i tuš-kabina smešteni su u staklenoj kabini od zeleno obojenog stakla – unutar hotelske sobe, tuš-kabina s toaletom. Dugo je povraćala u tom malom kavezu u kojem jedva da je mogla da klekne i koji nije bio zvučno izolovan. Preostalo joj je samo da se nada da njena rumunska draga ima čvrst san. Prisetila se, izmedju dva napada mučnine, kako je njen otac umeo da povraća nečujno, kao da curi. Kao u onom izrazu: život je iscurio iz njega. Kao da je život potočić koji pregaziš sa papučama u rukama. Povraćala je u grčevima, na kolenima, u najsramotnijem natrćenom položaju, obuhvativši kadu, obgrlivši je.

Tako je oduvek zamišljala, da će smrt da joj se desi u kupatilu, nekom mnogo čistom kupatilu, kao neka antiseptička smrt, ona bi se naslonila o beli čisti emajl, već bi okusila beli mir kovčega. Ali i dalje se nada da će kupatilo njene smrti barem biti veće od ove kabine u hotelskoj sobi na Aleksanderplacu, da će biti malo prostranije. Malo više prostora za umiranje, molim! Posle povraćanja legla je u krevet žmureći i pokušavala da se seti ko joj je jednom kazao kako je samoubistvo žurka na kojoj ostaneš do kraja.

Lidija Ćirić








Intervju: Robert Šoko

Robert Šoko


Ukoliko ste mislili da su na ideju da se muzika limenih duvačkih orkestara sa naših prostora predstavi svetu i popularizuje isključivo došli Goran Bregović i Emir Kusturica - niste u pravu. Jedan od ljudi koji je radio na popularizaciji balkanske muzike i odradio veliki posao da se zvuk ovih prostora prepoznaje u svetu je Robert Šoko, DJ i muzički producent iz Berlina, poreklom sa prostora bivše Jugoslavije. Od dvehiljadite do danas, Šoko je organizovao stotine uzavrelih klupskih žurki u Berlinu i širom sveta, stvorio i definisao novi muzički žanr - BalkanBeat, a od 2005. priredio i objavio serijal kompilacijskih albuma "Balkan Beats", koji su utemeljili ovaj žanr u svetskoj muzičkoj industriji. Povod za ovaj razgovor je izlazak nove, šeste po redu kompilacije BalkanBeats, koju je prvi put objavila jedna diskografska kuća sa Balkana - beogradski Ammonite Records.

Pročitaj više

Kako ste došli na ideju da spojite balkansku duvačku muziku sa gruvom plesnih podijuma?

- Tokom devedesetih, Berlin je bio pun mladih jugoslovenskih izbeglica "izgubljenih u prevodu". Dok je naša domovina pucala po šavovima, mi Jugosloveni u Berlinu nismo se poistovetili sa tim procesom i nismo znali gde da se denemo. Ove žurke bile su prilika za nas da budemo zajedno, igrajući uz zvuke naše mladosti i našu folklornu muziku. Spoj balkanske duvačke muzike sa gruvom muzike sa plesnih podijuma već su pionirski ostvarili ljudi poput Kusturice i Bregovića. Ja sam došao na ideju o žurkama i DJ setovima isključivo posvećenim toj muzici. Meni se to prosto dopalo, a i plesnim podijumima podjednako.

Od tada, priredili ste stotine Balkanbeat žurki širom sveta, utvrdili ste novi muzički žanr - Balkanbeat, i stvorili ste šest kompilacijskih albuma sa naslovom Balkan Beats. Kako ljudi širom sveta reaguju na Balkanbeat?

- Ne znam šta to ima u našoj muzici, ali od Meksika do Japana, iznova i iznova, mnoštva ljudi se uz nju izbezume i skaču, gde god dođem. To me još uvek stvarno zadivljuje, i to mi pomaže da nastavim. Kada pustim "Evo banke Cigane moj" u Fukušimi i vidim kako japanski plesači zdušno igraju uz ritam te pesme, poverujem u čovečanstvo. Fascinantno je kako muzika ne zna za granice.

Postoji nešto čudnovato privlačno u balkanskoj muzici, za ljude koji ne potiču sa Balkana. Možeš li da definišeš šta je taj "faktor X"?

- Prvo, ritam u balkanskoj duvačkoj muzici često je vrlo sličan ska ritmu. Balkanbeat nalazi se u kontekstu World muzike, koja je već otvorila umove ljudi. Ljudska tela prepoznaju ove ritmove. Ostatak je naravno magija trube, koja duboko komunicira sa ljudskom dušom. Pored skakutavih duvačkih pesama, verujem da je razlog zašto je naša muzika tako univerzalna skriven u tome što ona spaja zapadne i istočne kulture. To znači da široki opseg ljudi može da se poistoveti sa njom, od italijanskih ljubitelja tarantele do meksikanskih igrača kumbije i alžirskih slušalaca rai muzike.

Balkanbeat nije naročito dobro prihvaćen od strane muzičara, producenata i publike na samom Balkanu - ni blizu "karijere" koju je ovaj žanr napravio bilo gde van Balkana. Zašto?

- Mislim da je to uobičajeni fenomen. Kao što piše u Jevađelju po Luki, niko nije postao prorok u svom selu. Zašto su umetnici poput Bregovića ili Almodovara omiljeni širom sveta a ne u svojim domovinama? Možda zato što njihova umetnost kristalizuje jedan aspekt njihove kulture sa kojim njihovi zemljaci odbijaju da se poistovete. U Beogradu mladi ljudi mogu da prihvate kalifornijsku rock muziku i da doživljavaju balkansku muziku kao seljanu, dok u trendseterskom Berlinu moje žurke mogu da budu daleko popularnije od bilo koje večeri rock muzike. Da završimo sa još jednom izrekom, trava je uvek zelenija na susednoj livadi. Svi tražimo nešto egzotično, pretpostavljam. Ipak, voleo bih da mladi na Balkanu počnu da shvataju koliko je cool njihova domaća muzika. Neki shvataju, i zahvalan sam balkanskim bendovima kao što su Dubioza Kolektiv i Shazalakazoo što rade na tom polju.

Da li je Balkanbeat samo moda ili će ostati trajni muzički stil?

- Već smo imali svoje uspone i padove (osmeh), pa verujem da će ostati trajno. Možda baš zato što nas ljudi na Balkanu ne vole. Kad god započnem seriju žurki u nekom gradu, vlasnici klubova me pitaju da li u tom gradu postoji dovoljno velika zajednica ljudi sa Balkana koji bi mogli da učine tu žurku isplativom. I svaki put moram da objašnjavam da to nije namenjeno balkanskoj zajednici. Većina balkanske zajednice sluša američke hitove ili turbofolk. Balkanbeat je zaista žanr u okviru World muzike, sam je sebe stvorio i opstaće kao deo kosmopolitske kulture.

Vladimir Krakov

muzika

BALKAN REGGAE CONNECTION – BALKANSKA NEW ROOTS REGGAE KOMPILACIJA

Balkan Reggae Connection je kompilacijski CD objavljen od strane dva regionalna izdavača Ammonite Records (Srbija) i Positive Reality Records (Slovenija) [...]

Kompilacija sadrži pesme 16 izvođača iz Bugarske, Grčke, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Rumunije, Slovenije i Srbije. Ova kolekcija pesama pruža uvid u srž veoma žive i aktivne roots reggae scene Balkana. U pitanju je izbor najinteresantnijih autora i pesama novijeg datuma – do dve godine starosti, odabranih isključivo na osnovu kvaliteta.

Reggae muzika ima dugotrajnu i živu tradiciju prisustva, prihvatanja i produkcije na Balkanu – od ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Postoji duhovna veza između reggae muzike i balkanske civilizacije, i to je glavni razlog zašto je seme reggae muzike i kulture naišlo na tako plodno tle u ovom delu sveta. Poruka beskompromisne društvene pravde i bratstva među ljudima, koja predstavlja suštinu reggae muzike, ujedno je i srž svih balkanskih kultura. Balkanski reggae ipak ima svoje specifične, lokalne prizvuke, a ovih šesnaest bendova i izvođača iz osam balkanskih zemalja pružaju veoma dobru informaciju o tome kako zvuči balkanski reggae. Cilj ovog izdanja je da stvori živu zajednicu balkanskih reggae poklonika i stvaralaca, koja će verovatno iznedriti regionalni reggae festival. Drugi cilj je pokazati ostatku sveta kvalitet i kreativnost ovdašnjih reggae muzičara, što je muzički urednik izdanja Igor Šon poznat pod umetničkim imenom Haris Pilton i pokazao izborom pesama.

Download/Streaming/Social

Balkan Reggae Connection

"BALKANBEATS" SELECTED BY ROBERT ŠOKO” (DISK 6)

Kada je u pitanju Balkanbeat, niko nije bitniji nego Robert Šoko, rodonačelnik žanra. Šoko je berlinski DJ i producent poreklom iz bivše Jugoslavije, koji je priredio već pet kompilacija “BalkanBeats”, objavljenih u Nemačkoj [...]

Šesti nastavak serijala BalkanBeats ujedno je prvo Balkanbeat izdanje koje objavljuje jedna izdavačka kuća sa Balkana – Balkanosapiens, podetiketa beogradskog izdavača Ammonite Records. Kompakt disk i digitalno izdanje objavljeni su 15. Septembra 2016.

BalkanBeats Volume 6 je aktuelna kolekcija podijumskih hitova koje je odabrao Robert Šoko, a koje su poznati DJ-evi iz raznih krajeva sveta kreirali ili obradili u Balkanbeat maniru. Ovi muzički čarobnjaci, koji potiču iz različitih underground i alternativnih umetničkih scena, osobodili su svoju kreativnu energiju i postmodernu razigranost u duhu Balkana, prezentujući nam tako ove eksplozivne numere.

Terminom Balkanbeat definiše se muzički pravac koji je nastao kao crossover dance popa i muzike sa etno folk motivima, poreklom sa Balkana. Ova jugoistočna regija Evrope je sabirni centar istoka i zapada. Ime Balkanbeat je kovanica koju je oko 2000 godine kreirao Robert Šoko, selektor ove kompilacije, da bi definisao svoj DJ set inspirisan Balkanom. BalkanBeats Volume 6 je duhovita, superzabavna, uzbudljiva i vesela žurka koja će vas sigurno oduševiti i razdrmati vaš balkanski duh.

“Ovaj album je kvintesencija mojih najluđih žurki, i sazrevao je u najvećim evropskim klubovima još od početka milenijuma. Po mom mišljenju, ovo je moja najbolja kompilacija do sada. 16 živahnih kompozicija za uživanje. Svaki pravi ljubitelj Balkanbeats muzike mora posedovati ovo izdanje”, izjavio je Šoko.

Download/Streaming/Social:

BALKANBEATS SELECTED BY ROBERT ŠOKO

Novi album Hornsman Coyote & Soulcraft – "Safe Planet"

Hornsman Coyote & Soulcraft imaju novi album ''Safe Planet'', objavljen kao zajedničko izdanje beogradske nezavisne izdavačke kuće Ammonite Records i zagrebačke nezavisne etikete PDV. [...]



Hornsman Coyote & Soulcraft su jedan od najboljih roots reggae bendova u region koji svoju autentičnost baziraju na duvačkim linijama trombona. Frontmen Nemanja Kojić alias Hornsman Coyote je na našim prostorima poznat kao gitarista i vocal grupe Eyesburn, dok je nasvetskoj reggae sceni ostavio trag kao aranžer duvačkih sekcija na poslednjem albumu reggae velikana Lee Scratch Perryja i saradnik važnih reggae autora kao što su Max Romeo, Jah Mason il iLutan Fyah. 

„Safe Planet“ je kolekcija od deset zadivljujućih reggae gruvova koji istovremeno pokazuju saobraznost sa najboljim ostvarenjima roots reggae tradicije i unose veoma sveže i zanimljive producentske i izvođačke inovacije koje će ovo izdanje učiniti zanimljivim i važnim najprobirljivijim ljubiteljima reggae muzike na planeti.

Pesma ‘Rise’ je sledeći singl koji promoviše “Safe Planet”, a u toku je rad naspotu u režiji Marine Uzelac koji će biti premijerno prikazan u aprilu.

Hornsman Coyote & Soulcraft planiraju festivalsku turneju u Nemačkoj, Holandiji i Madjarskoj, a očekuju se i nastupi u regionu. Datumi će biti naknadno objavljeni.

Album je dostupanna 12-inčnom vinilu, CD-u i u digitalnom izdanju zajedničkim izdavačkim poduhvatom beogradske izdavačke kuće Ammonite Records Iizagrebačke etikete PDV od 21.03.2016.

Linkovi:
Facebook
YouTube
SoundCloud

Brkovi

Magacin Depo, 30. decembar - Brkovi su hrvatski turbofolk-pankrok sastav iz Zagreba. Udaljene žanrove su duhovito spojili u melodioznu celinu. Od turbofolka koriste emotivne stihove spojene sa žestinom pank roka i težinom hevi metala. Njihove prostodušne tekstove prožima izravan svirački stil. Albume objavljuju samostalno, bez posredništva diskografske kuće. Cena karte je 1.000 dinara.



Repetitor

Sala Amerikana beogradskog Doma omladine, 3. decembar. Eksplozivni beogradski punk-rock-stoner trio Repetitor će pred kraj ovogodišnje turneje na kojoj promoviše novi album “Gde ćeš”. U međuvremenu je novi singl Repetitora “Suženi snovi” puštao cenjeni BBC Radio 6, a gotovo svakodnevno stižu fenomenalne recenzije novog albuma i novi datumi turneje.Dan pre Beograda Repetitor će svirati u zagrebačkoj Tvornici kulture, a do kraja godine u Linzu (15. decembar), Novoj Gorici (16. decembar), Kranju (17. decembar), Nišu (22. decembar) i Skoplju (23. decembar). Spisak koncerata nije zatvoren. Ulaznice se mogu kupiti od utorka, 8. novembra, po promotivnoj ceni od 600 dinara (ograničen kontigent!) na prodajnim mestima Eventima. Kada se rasprodaju promotivne ulaznice, regularna pretprodajna cena do dana koncerta iznosiće 800 dinara, a na sam dan nastupa Repetitora za ulaznicu je potrebno izdvojiti 1000 dinara.





film

... Svet u kojem živimo, iz kog je mitologija brutalno i hirurški odstranjena, vapi za novom mitologijom, primerenijom našem vremenu. To je objašnjenje za neverovatni uspeh petparačkog žanra poput epske fantastike. Ljudi su gladni čarobnog i natprirodnog. Jedna od najpopularnijih i najčarobnijih postmodernih bajki – serijal o Hariju Poteru, dobio je novu epizodu koja to nije. „Fantastične zveri i gde ih naći“, iz pera Džejn Rouling, pre je opiljak (spin-off) nego epizoda priče o Hariju Poteru. Dešava se nekoliko decenija ranije, u Njujorku 1926. Od svih likova i elemenata sage o Hariju Poteru, samo su po jednom spomenuti (ne i prikazani) Dambldor i Hogvorts, poneko prezime upali lampicu, poneka čarolija glasi isto... i tu se manje više iscrpljuje spisak dodirnih tačaka.

Ono po čemu se „Fantastične zveri“ razlikuju je bespotrebno komplikovana priča, zasnovana na egzotici „čarobnih“ stvorenja, raznih životinja koje više liče na kreature iz Lukasovih „Ratova zvezda“ nego na mahom nordijska mitološka stvorenja iz Harija Potera. Dok se u sagi o Hariju Poteru glavni dramski sukob dešava u uobičajenom za bajke i epove sukobu dobra i zla, „Fantastične zveri“ jedva uopšte imaju dramski sukob. Njihov svet je zapravo svet američkog biznisa i politike između dva svetska rata, samo gurnut s' one strane Alisinog ogledala, u poredak gde ništa nije nemoguće.

Možda je gledaocima uzrasta od 7 do 9 godina zanimljivo da gledaju bizarna „čarobna“ stvorenja u prekomernim količinama i još bizarnijim činjenjima, ali smisao retko navraća u ovaj film.

Vizuelno, slika je bogata, scenografija je verodostojna, kostim takođe. Gluma je pristojna. Kao i veliki deo najnovije filmske produkcije u 5D tehnici, „Fantastične zveri“ preterano intenzivno bombarduju sva čula ogromnom količinom buke, besa, zgrada koje se lome kao grisine, automobila i kamiona i mostova koji lete razbacani na sve strane kao ping pong loptice. A ono glavno zbog čega ste otišli u bioskop – smislena zabava, izostaje. Ako svemu tome dodamo i preskupu cenu karte i svega što se prodaje u bioskopu (pola litra vode Rosa – 130 din!), najtoplije preporučujemo zaobiđite ovu filmsku bezvezariju, a ako vam se i dalje gleda nešto „čarobno“, pružite šansu Dr Strejndžu.

Ocena: 2, Imdb ocena: 8/10

... Film “Dan nezavisnosti” (1996) dobio je svojevremeno u beogradskom časopisu Ritam kritiku sa naslovom “Sutjeska iz kosmosa”, i ocenu 1. Možda je pogrešno vrednost filmova procenjivati na osnovu njihove ideološke pozadine, ali ovo ostvarenje nemačkog režisera na privremenom radu u Holivudu, Rolanda Emericha, kao i njegov aktuelni nastavak, toliko su nametljivo propagandistički filmovi, da bi bilo opravdano ovaj prikaz nasloviti “Veliki transport iz kosmosa”.

Emerich u svom opusu ima i poneki pristojan film, poput “Moon 44”, “10 hiljada godina pre Hrista” ili “Godzila”, ali i tone katastrofičarskog smeća poput “2012”, “The Day After Tomorrow” ili “Napad na Belu Kuću”, koje su ga ustoličile kao američkog Veljka Bulajića.

Sklonost ka grandioznim scenama, globalnosti i kolektivnoj panici, prisutna u celom Emerichovom opusu, u filmu “Dan nezavisnosti – nova pretnja” narasta do besmislene megalomanije. Okupatorski svemirski brod u prvom nastavku “Dana nezavisnosti” bio je najveći objekat viđen u dotadašnjoj svetskoj kinematografiji, ali njegov naslednik u “Novoj pretnji”, kako kaže jedna replika u filmu, veliki je kao država Francuska! Pouzdan način da pridobije oduševljenje publike uzrasta između 8 i 11 godina.

Dramaturški, “Nova pretnja” uspeva da se održi na granici podnošljivosti, ako zanemarimo fakat da je dušmanin kleti nasrnuo na ljudski rod ponovo baš na američki Dan nezavisnosti. Vrhunska glumačka ekipa, na čelu sa Jeffom Goldblumom, uspela je da iz suve drenovine neubedljivog i konfuznog scenarija iscedi poneku kap životnosti. Naučnofantastični podžanr invazije jedan je od najokoštalijih i obično je prepun klišea, koji ni ovde ne izostaju, naročito u domenu izgleda vanzemaljaca i specijalnih efekata. Ipak, ako ste u to imalo sumnjali, američka hrabrost, pamet i sposobnost njihovih vojnika po ko zna koji put na filmskom platnu nesebično su spasli čovečanstvo od propasti. I opet će, jer neumorni Emerich sprema nam i treći nastavak ove epopeje.

Pored toga što predstavlja reklamni spot opravdanosti postojanja američke vojne mašinerije i naročito njene najveće propale investicije – “Raptora” – ovaj film slučajno u jeku predsedničke kampanje prikazuje i ženskog predsednika SAD kako spasava ne samo Ameriku već i celokupni ljudski rod. Sve to film “Dan nezavisnosti – nova pretnja” vrednosno izjednačuje sa dugometražnom reklamom za koka-kolu.

Ocena: 2, Imdb ocena: 5.6/10

Vladimir Krakov

... Road movie o osmogodišnjem dečaku mutantu koji sa svojim ocem, njegovim prijateljem i kasnije majkom beži od raznih centara moći koji žele da zloupotrebe njegove neobične sposobnosti. Na tragu su im FBI, američka vojska i članovi jedne religiozne sekte koji obožavaju dečaka i smatraju ga za proroka i iscelitelja. Tema paralelnog kosmosa je jedan od središnjih Sci Fi motiva ovog filma, obrađen donekle slično kao u TV seriji Fringe ili prošlogodišnjeg sjajnom filmu „Tommorowland“.

Pored svih ostalih nevolja i poternice za otmicu, zbog koje su glavna vest na svim TV kanalima, roditelji moraju da se bore i sa dečakovim zdravstvenim stanjem i osetljivošću na sunčevu svetlost. Road movie, slično pikarskom romanu ili vesternu, donosi niz iskušenja koja ovaj film kvalifikuju i kao dobar akcioni film, a od scena koje se ne viđaju uobičajeno izdvaja se pad vojnog satelita kog dečak obara zahvaljujući tome što čuje i kontroliše radio talase. Bekstvo nije besciljno, a u završnim scenama filma dešava se čudo koje će zauvek promeniti čovečanstvo. Svojim maštovitim i dobro režiranim rešenjima ovaj film izlazi iz sfere predvidivog i već viđenog i nudi dobro provedeno filmsko veče.

Ocena: 4/5, Imdb ocena: 7/10

... Iznenađujuće, Ridley Scott je snimio štreberski film. Celi niz visokobudžetnih Sci-Fi filmova novijeg datuma su štreberski, više science nego fiction: Gravity, Interstellar, Ex Machina, Self/Less... Ti filmovi su verovatno odlična zabava za studente prirodnih nauka jer mogu da obnove svoje poznavanje naučnih teorija, dok ostali u sali zevaju od dosade. Sve je u „Marsovcu“ već viđeno i predvidljivo. Čak je i osrednji „The Last Days on Mars“ (Ruairi Robinson, 2013), tematski i vizuelno veoma sličan, značajno maštovitiji film.

Američki kosmonaut Mark Watney (Mat Damon) ostao je na Marsu prilikom evakuacije posade u peščanoj oluji. Kada se otkrije da je ipak ostao živ, celo čovečanstvo angažuje svoje najbolje resurse za njegovo spasavanje. Pošto je priča linearna i hepiend se podrazumeva, jedini dramski zaplet čine komplikacije na terenu – pucanje vazdušne komore u staklenoj bašti i neizvesni let dvoje kosmonauta u otvorenom svemiru, veoma nalik na scene iz filmova „2001 Space Oddissey“ i prošlogodišnjeg gnjaveža „Gravity“. Tema kolonizacije Crvene Planete ne prestaje da golica maštu ljudskog roda – sva je šteta što uprkos basnoslovnom holivudskom novcu uloženom u filmsko osvajanje Marsa, prvi film koji će zaista jednog dana biti snimljen na Marsu neće biti na engleskom već najverovatnije na mandarinskom ili indijskom.

Ocena: 3/5, Imdb ocena: 8.2/10

... Nova verzija „Knjige o džungli“ nateraće vas da promenite svoja uverenja. Istini za volju, nova verzija ima više toga što je čini suštinski različitom nego što ima zajedničkih elemenata sa dugometražnim Diznijevim crtaćem (1967) uz koji smo odrastali.

Zajednički su priča koju je napisao britanski književnik Radjard Kipling, producentska kuća Disney i... poneki kadar koji pomalo podseća na stari crtać. Sve što je različito predstavlja novi kvalitet koji je veoma mudro iskorišćen. Nova „Knjiga o džungli“ je fantastični akcioni film, sa veoma pametno i upečatljivo iskorišćenim kompjuterskim animacijama i specijalnim efektima. Režiser John Favreau (Cowboys and Aliens, TV serija Revolution...) stvorio je vizuelno remek delo sa neverovatnim kadrovima zadivljujuće lepote i dinamike koja nema pandan u poznatoj kinematografiji. Jedini mogući nedostatak ovog fascinantnog ostvarenja je možda prejako bombardovanje čula, koje ovaj film čini veoma nepodesnim za decu mlađih uzrasta – pojedine scene svojim naturalističkim, brutalno realnim prikazom napada i ranjavanja mogu izazvati uznemirenost i odraslih gledalaca.

Drugi nedostatak je preskupa ulaznica (610 din), međutim prilikom izlaska iz sale nećete zažaliti za novcem i vremenom uloženim u verovatno najbolji akcioni film ove godine.

Ocena: 5/5, Imdb ocena: 8.1/10

... Dvadeset godina pauze od poslednjeg nastavka priče i nova glumačka ekipa govore u prilog rimejka, s druge strane, isti režiser i velikim delom nova priča čine ovaj film nastavkom. Razumljivo je zašto je takav epski junak poput Pobesnelog Maksa vraćen u bioskopski život – za proteklih 20 godina, nije se pojavilo mnogo filmskih junaka koji mogu da nadmaše njegovu snagu i ikoničnost.

Holivudski lepotan Tom Hardy u ulozi koja je proslavila Mela Gibsona deluje prihvatljivo. Charlize Theron unosi neophodnu dozu seksualne tenzije, i uverljivo dočarava lik odmetnice Furioze. Kao da odnos između Maksa i Furioze nije dovoljno senzualan da iznese zaplet, u filmu se pojavljuje još pet vrhunskih manekenki, koje pretvaraju ovaj akcioni film u seriju spotova za Fashion TV.

Ključni problem ovog filma je naracija. Maks pada u zarobljeništvo kod neprijatelja koje je u prethodnim nastavcima uništio. Predvodi oslobođene seksualne robinje Besmrtnog Džoa ka zelenoj oazi koja više ne postoji, iako je u prethodnom nastavku postojala. Priča je konfuzna i nedorečena, a efektne masovne akcione scene ne doprinose utisku da ste išta razumeli – koliko god napadačkih vozila Maks uništi, njih je i dalje jednako mnogo. Ako prosto uživate u dobroj tabačini i pucačini začinjenim zapaljenim kamionima, trakerima (džipovima sa ogromnim točkovima) i lepim ženama, možda se ipak fino provedete. Da rezimiramo: pompezna bezvezarija.

„Ostario si“, kaže Kyle Reese (Jay Courtney) u replici koja će verovatno postati zaštitni znak ovog filma Terminatoru (Arnold Schwarzenegger). Sara Connor (Emilia Clarke) na to objašnjava da je Terminatorovo biološko tkivo ljudsko, i da je zato podložno starenju. „Star sam, ali nisam zastareo“, replicira Švarci u više navrata u filmu.

Nakon rekapitulacije gradiva iz svih prethodnih nastavaka serijala o Terminatoru, priča zapada u fazu pogubne demistifikacije, iz koje odlazi u Gordijev čvor beskrajnog komplikovanja slojevima problema vezanih za putovanje kroz vreme. Tek kada dobrano iza polovine filma postane jasno ko je zapravo ključni negativac ovog filma, „Terminator Genisys“ pretvara se u ono po čemu je naslov prepoznatljiv – uzbudljivi akcioni Sci-Fi film. U redu, možda je uništeno malo više prevoznih sredstava nego što dobar ukus dopušta (uključujući i školski autobus koji pravi trostruki salto uzduž na Golden Gate mostu!) Dakle, ako istrpite sva vređanja vaše inteligencije u prve dve trećine filma, poslednja trećina opravdaće dolazak u bioskop i utrošeno vreme.

Neprijatelj koji je mnogo teže uništiv nego zloća od tečnog metala iz prethodne epizode ima i filozofsku crtu – snažan je jer svoju moć crpi iz lakoverne vezanosti ljudskog roda za društvene mreže i druge pošasti interneta. Čovečanstvo koje se dobrovoljno odriče svoje slobode i svoje budućnosti možda je glavna tema ovog filma. Sada već očigledna kreativna nemoć Holivuda da stvori nove heroje, izvukla je još jedan poslednji put iz staračkog doma ofucanog Terminatora, koji je optrčao ovaj ne preterano opravdani ali ipak zasluženi počasni krug, jer svi dosadašnji nastavci ovog serijala bili su bez izuzetka visokog kvaliteta. Povratka ovoj temi nadamo se više neće biti, iako Terminator Genisys na kraju ipak preskače letvicu pristojnog filmskog ostvarenja.

Ocena: 3.5/5, Imdb ocena: 6.9/10

... u kojoj bogataši žive na idealnoj svemirskoj stanici Elysium (raj u rimljanskoj mitologiji) u orbiti Zemlje, dok nesrazmerna siromašna većina živi na prenaseljenoj Zemlji u očajnim uslovima i bez zdravstvene nege. Očekivano, dolazi do pobune. Prostoj i predvidljivoj priči, sa brutalnom estetikom srodnom prethodnom Blomkampovom filmu Distrikt 9, crtu ubedljivosti daje gluma Mata Damona (Max) i Jodie Foster (premijerka Delacourt). Ali, kažu da je film dobar onoliko koliko je snažan njegov glavni negativac. Glavni zlotvor ovog filma, plaćeni ubica Kruger (Sharlto Copley), jeftini dvodimenzionalni psihopata C klase, prilično degradira ovaj film.

... koji produkcijski, idejno i glumom staje u red sa najboljim ostvarenjima žanra u poslednjih nekoliko godina, “Predestination” ima samo jednu “slabost” zbog koje nije postao globalni blokbaster: nije proizveden u Holivudu već u Australiji. Prstenasta naracija, koja završava tamo gde i počinje, vodi nas kroz detektivsku misteriju dostojnu najboljih dostignuća krimi žanra, sa jednom suštinskom razlikom: glavni junaci imaju na raspolaganju vremensku mašinu nalik na kofer za violinu. John (Ethan Hawke) je briljantni agent koji, slično detektivu Harryju Angelu u filmu Angel Heart, otkriva da je zločinac za kojim traga niko drugi do – on sam, u poodmakloj fazi šizofrenije.

Putovanje kroz vreme kao pomalo pohabana tema filmskih i TV scenarija od prečeste upotrebe postalo je predvidiva i u velikoj meri stereotipna skupina motiva – ali braća Spierig u velikoj meri izbegavaju mnogo puta viđene prizore i specijalne efekte. Možda za to zasluga ipak pripada jednom od klasičnih autora naučne fantastike, Robertu A. Heinleinu, čija priča "All You Zombies" je poslužila kao potka za scenario ovog filma.

Ocena: 4.0/5, Imdb ocena: 7.4/10

Nejasno je zašto ovaj film nosi naslov "Bitka za Sevastopolj", kada veoma upadljivo predstavlja biografsku priču o Ljudmili Pavličenko snajperistkinji Crvene armije i heroju Sovjetskog Saveza. Herojsku odbranu grada Sevastopolja teško je sagledati u celini tokom ovog filma, jer je lik glavne junakinje u potpunosti „preoteo“ priču. Neizbežno se nameće poređenje sa tematski sličnim filmom „Neprijatelj na vratima“ (Jean-Jacques Annoud, 2001), gde takođe srećemo muškarce i žene snajperiste, heroje Staljingradske bitke, ali je dramaturgija tog remek dela neuporedivo snažnija od ovog kvaziholivudskog spektakla koji leluja na ivici romantične drame, istorijske priče i postmodernističkog kolaža.

Borbene scene prikazane su brutalno naturalistički, što ovaj film čini donekle srodnim po senzibilitetu sa američkim filmom od II svetskom ratu „Bes“ („Fury“, David Ayer 2014). Glavna junakinja predstavljena je kao nedopadljiva, pomalo psihopatska ličnost, čija glavna osobina je to da je ubila 309 nemačkih vojnika snajperom. Neke od njih poubijala je i dok su nenaoružani proslavljali Božić, a na nekima se iživljavala ranjavajući ih u jedan po jedan deo tela.

Svi njeni ljubavnici, sva trojica, bili su njeni saborci i stradali su za nju, ali iz fragmentarnog scenarija i potpuno ravne glume prelepe Julije Peresild ne možemo da zaključimo ni da li ih je Ljudmila zaista volela. Jedino je podtema o prijateljstvu između Ljudmile Pavličenko i Elinor Ruzvelt, supruge američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, nastalom tokom propagandističke posete sovjetskih heroja Vašingtonu 1942, blagodareći pre svega glumačkim kvalitetima Joan Blackham u ulozi gospođe Ruzvelt, uspela da udahne poneku notu ljudskosti liku glavne junakinje. „Bitka za Sevastopolj“ je gledljiv film sa izvanrednom fotografijom i sjajnim vizuelnim aspektima režije. Ali znajući na kakve standarde ratnog filma nas je navikla ruska škola, ovaj film je blago razočaranje.

Ocena: 3.0/5, Imdb ocena: 7.3/10

Na talasu popularnosti filmskog i televizijskog serijala koji u naslovu ima glavni grad Urugvaja nastao je još jedan „sportski“ film: „Bićemo prvaci sveta“ režisera Darka Bajića. Da zbrka bude veća, i glumačka ekipa je velikim delom preuzeta iz „Montevidea“, pa mnoštvo dece u bioskopskim sedištima radosno usklikuje „Balerina! Tirke! Valerija!...“ Ne treba zaboraviti ni roman Slavoljuba Stankovića „Prvaci sveta“ (Geopoetika 2014) kao još jedan izvor mogućih pozajmica ili koincidencija. Kada se ostave po strani sva pitanja „zašto“ i sve sličnosti sa već viđenim, „Bićemo prvaci sveta“ je dobar film koji je ne samo valjan razlog za odlazak u bioskop nego i primer pre svega najmlađim generacijama gledalaca da je nekada sport umeo i da oplemeni ljude, stvori zajedništvo, inspiriše pozitivne vrednosti, za razliku od današnjeg sporta koji je jedva nešto bolje od izgovora za divljanje na stadionima, procvat kladioničarskog biznisa i modernog gladijatorstva.

Izvanredna ostvarenja kamermana, direktora fotografije, scenografa, kostimografa i ostalih čarobnjaka koji filmu daju filmičnost stvaraju utisak da gledamo film svetskog kalibra, dok ostali segmenti filmskog zanata – gluma, scenario ili narativnost dobijaju zaslužene dobre ocene. Režija je ipak neujednačena: u zanatskom, vizuelnom delu Bajić briljira, kadrovi su dopadljivi i upečatljivi; faktografski, on pošteno prenosi sve što žanr periodne drame zahteva, ali ostaje površan u građenju dramaturgije. Ako se držimo pravila da je film onoliko dobar koliko je snažan njegov glavni negativac, „Bićemo prvaci sveta“ dobiće dve ocene niže od zaslužene, jer major Udbe Štukalo je beskrvna karikatura, a Komunistička partija je pre nedosledna viša sila nego jasan negativac. „Jugoslovenstvo“ ovog filma je najčudniji a sveprisutni element, prikazano idiličnim koloritom, monolitno i neupitno, kao da gledamo dokumentarac o Štafeti mladosti a ne dramaturško ostvarenje sa solidnom istorijskom distancom koja je mogla da izbaci i poneki znak pitanja.

Autori filma nisu našli za shodno da podignu haubu mašine koja je nekoliko decenija štancovala košarkaške medalje. Kakvi su zapravo bili odnosi među igračima reprezentacije, da li je bilo međusobnog rivalstva ili nečeg goreg, da li je bilo iskrenog drugarstva među njima, kakve su zakulisne igre pratile jugoslovensko košarkaško čudo... Sva ta pitanja ostala su nenačeta, a sami prvaci sveta – članovi prve šampionske reprezentacije su u ovom filmu više statisti sa zadatkom nego likovi od krvi i mesa. Ipak, „Bićemo prvaci sveta“ zaslužuje našu preporuku za veče u bioskopu – ako ništa drugo, kao injekcija kolektivnog optimizma.

Ocena 3.5/5, Imdb ocena: 6.8/10

Film Josepha Kosinskog, predstavlja visokoestetizovano ostvarenje koje lepotom slike i scenografije ne zaostaje za vrhovima žanra (Gattaca, Matrix...). Podžanrovi - postapokalipsa i "sporna realnost" (Matrix, Trumanov šou, Dark City...) - tipični su za poljsku školu naučne fantastike, od pisca Stanislava Lema do Gregora Rosinskog u stripu, ili bračnog para Vahovski i Derena Aronovskog na filmu. Jack (Tom Cruise) je nadzornik iskorišćavanja preostalih resursa razorene planete Zemlje u neodređenoj budućnosti. Njegov rutinski posao remeti se kada sretne misterioznu ženu kosmonauta (Olga Kurylenko) i vođu preostalih ljudi na Zemlji (Morgan Freeman). Jack počinje da preispituje stvarnost i dolazi do zastrašujućeg otkrića o sebi.

Ako pođemo od utilitarističke pretpostavke da pričanje priča, pa samim tim i snimanje filmova služi jednoj najvažnijoj svrsi - prodese et delectere a filmska kritika služi zato da čitaocu preporuči vredi li neki film gledati... u tom slučaju, ova kritika će vam odmah na prvom koraku reći: nemojte da gledate ovaj film. Snowpiercer je film koji nema čime da oplemeni bilo čije postojanje. Naboj gorkog nihilizma kojim ova priča odiše ne ostavlja ni tračak nade na kraju tunela. Nema borbe dobra i zla, samo jedne vrste zla sa drugom.

Ako filmove gledate iz nekih drugih razloga, Snowpiercer je vrlo kvalitetno ostvarenje, pre svega vizuelno. Dobro režirana, dobro ispripovedana, napeta akcija sa lako čitljivom alegorijom u potki. Postapokaliptični lajtmotiv zasnovan je na ideji da su ljudi u bliskoj budućnosti, slično kao u "Animatrixu", sami ubrizgali neku supstancu u atmosferu u pokušaju da spreče globalno zagrevanje. Umesto da spasi svet od otopljenja, ta supstanca ga je uništila hladnoćom.

Jedino jedna železnička kompozicija sa povećim brojem vagona kruži oko sveta bez zaustavljanja i krije u sebi ostatke ljudskog roda. Unutar tog spasonosnog voza, nalazi se celi antiutopijski poredak - alegorija čovečanstva kakvo jeste. Podeljeni na očajnike u zadnjim vagonima koji se hrane kuvanim insektima i povremeno pribegavaju ljudožderstvu, nemilosrdne vojnike, srednju i višu klasu koja vreme provodi u dekadentnoj zabavi, ljudi putuju ukrug preko zaleđene planete, ne znajući ni sami zašto.

Konstruktor voza, Vilfred, u sebi sadrži elemente orvelijanskog Velikog Brata, religioznog izbavitelja poput Noja i megalomaniju građanina Kejna. Nije objašnjeno na koji pogon "sveti motor" lokomotive radi, ali je od životnog značaja za celu zajednicu da motor radi bez zaustavljanja. Ne treba zaboraviti ni dug ovog filma prema "Pomahnitalom vozu" Končalovskog.

Jedan od očajnika iz zadnjih vagona pokreće revoluciju, za koju će najzad otkriti da nije onoliko njegova i onoliko spontana koliko je verovao, da je veći deo života bio praćen i manipulisan. Uz do sada nedostignutu količinu i učestalost veoma brutalnih nasilnih scena koji ovaj film izjednačavaju sa najnotornijim slash hororima, sa kamarama otkinutih ruku i nogu koje lete na sve strane, masakrima vatrenim i hladnim oružjima, drogom, ljudožderstvom, pirotehnikom i ropskim radom petogodišnje dece, revolucija bednih probija se od zadnjeg vagona do lokomotive, ostvaruje svoj cilj i postiže - ništa. Svet je laboratorija za eksperimente ekscentričnih bogataša, njihov cinizam uvek je jači od pokušaja revolucije.

Dođavola, zašto sam uopšte gledao ovaj film, zapitaće se svaki čovek sa osećajem za vrednost sopstvenog vremena. Mada, ima nas raznih, postoji verovatno i neko ko će reći da se dobro proveo, i neko ko će reći da je nešto naučio.


Stado

U bioskopima od 24. novembra. „Stado“ je urnebesna satirična komedija o životu iza kamere. Često veća drama prethodi filmskoj ili televizijskoj drami koju gledamo. Neizlečivi entuzijasti, slepi za objektivne okolnosti, stavljaju na kocku svoju egzistenciju u želji da naprave veliko umetničko delo. Ovo je priča koja može biti ispričana na mnogo jezika i u mnogo država, pa čak i u mnogo različitih vremena. Do sjaja i blještavila crvenog tepiha na svečanoj premijeri ne dolazi se putem posutim ružama, već kompromisima, borbom, pa i paktom sa sa đavolom, ako je potrebno. Može se reći da je „Stado“ zasnovano na istinitoj priči i na priči koja se u ovom trenutku odvija oko nekog sličnog projekta i odvijaće se dok postoje umetnici i dok postoji država. Režija: Nikola Kojo; Uloge: Vesna Trivalić, Nikola kojo, Zoran Cvijanović, Nataša Ninković.

Film STADO - Official Trailer


Saveznici

U bioskopima od 1. decembar. Film SAVEZNICI je priča o obaveštajnom oficiru Maksu Vejtanu (Pit) koji 1942. u Severnoj Africi upoznaje borca francuskog pokreta otpora Marijen Bosejžur (Kotijar) na smrtonosnoj misiji iza neprijateljskih linija. Kad se ponovo nađu u Londonu, njihovoj vezi će pretiti ekstremni pritisak rata. Režija: Robert Zemekis; Uloge: Bred Pit, Merion kotijard.

Saveznici | Trailer


Dolazak

U bioskopima od 1. decembar. Radnja ovog inteligentnog naučno- fantastičnog misterioznog trilera fokusirana je na dolazak vanzemaljaca i naš prvi kontakt sa njima. Ukupno dvanaest letilica jajastog oblika sletelo je na različitim lokacijama širom sveta. Američka vojska ubrzo regrutuje doktorku Luiz Benks (Adams), najbolju ženu prevodioca na svetu, čiji je zadatak da uz pomoć fizičara Iana Donelija (Rener) otkrije da li su naši posetioci došli u miru ili predstavljaju pretnju kompletnom čovečanstvu. Režija: Denis Vilne; Uloge: Ejmi Adams; Džeremi Rener.

Dolazak trailer




Ammonite Books

"Besani" - Goran Stojičić

Knjiga pripovedaka Gorana Stojičića je multimedijalno delo intelektualnog i emotivnog promišljanja iza kojih se okeanski valjaju iskre stvaralačke buktinje [...]

Goran Stojičić je rođen 1965 godine u Beogradu, a “Besani” su njegova prva knjiga. Priče objedinjene u knjizi objavljivao je tokom poslednjih godinu dana na svom profilu na Facebooku, koliko je knjiga i nastajala, i time privukao veoma značajan krug čitalaca i poštovalaca. Zajednička odrednica tih priča je savremena psihološka proza, a tematski se najčešće bave odnosima između žena i muškaraca u braku ili vezi, sa raznim mogućim zapletima.

O knjizi:

“Knjiga pripovedaka Gorana Stojičića je multimedijalno delo intelektualnog i emotivnog promišljanja iza kojih se okeanski valjaju iskre stvaralačke buktinje. Stojičić vešto slaže autentične i omamljujuće književne akvarele, te ostaje dosledan u prezentovanju i argumentovanju likova, parcijalnim artikulacijama njihovih emotivnih i psihičkih sklopova, situacija i okolnosti koje se provlače iz priče u priču.” (Ivana Pekić, pisac, iz recenzije za knjigu Besani)

“Ne beše reč na početku već svetlost. Valjda. Uvek mi se tako činilo. I volim da verujem da su tako mislili i Rembrant, Betoven, Njegoš, Kurosava... Kad čitam to što Goran piše, setim se toga. Uvek ima neki titraj. Plamen sveće, leptir na sijalici ili modri dim iz cigarete. Kao kod Toma Vejtsa, ako me razumete.” (Ljubomir Bandović, glumac)

“Izuzetna čast i ogromno zadovoljstvo što sam u prilici da dizajniram i ilustrujem njegovu prvu knjigu kratkih priča, kojima nas na FB uveseljava, pogadja i nadahnjuje već mesecima!
Čista uživanjcija...
Koliko sam uživao u ovom projektu videće se iz mojih ilustracija... Goran Stojičić je priče pokidao!!!” (Slavimir Stojanović Futro, dizajner i tehnički urednik knjige Besani)

Ammonite, Beograd 2015

Cena: 750 din + PTT

"Propaganda"

Sa gotovo celim vekom zakašnjenja, na srpskom jeziku izašlo je prvo izdanje kapitalno važnog dela "Propaganda" tvorca PR-a i "oca spinovanja", Edvarda Bernajsa.[...]


  Iako je prvi put objavljena na engleskom daleke 1928, ova knjiga ne samo što nije izgubila ni trunku aktuelnosti, već nekim čudom postaje sve aktuelnija i deluje kao da je napisana sasvim nedavno. Pritom, zahvaljujući brutalnoj iskrenosti autora koji je u vreme pisanja ove knjige bio bliski saradnik za odnose sa javnošću tadašnjeg predsednika SAD, Kulidža, pred sobom imamo opasno i na momente čak subverzivno štivo. Na prostorima bivše Jugoslavije, ime Edvarda Bernajsa zvuči kao zagonetka za koju retko ko zna rešenje. "Bernajs Propaganda" je ime jednog alternativnog benda iz Makedonije, mada malo ljudi razume značenje tog imena. Odnedavno, i jedan fakultet u Hrvatskoj poneo je ime Edvard Bernajs, kao da je reč o nekom zaslužnom naučniku. Edvard Bernajs (1891-1995) nije beznačajna ličnost - naprotiv. On je osnivač i kodifikator odnosa sa javnošću kao profesije, koja danas predstavlja delatnost u kojoj se obrću milijarde dolara, evara, dinara i svih mogućih valuta uložene u oblikovanje javnog mišljenja onako kako finansijeru odgovara. Svako ko danas prima platu kao PR nekog preduzeća ili institucije može Bernajsu da zahvali za postojanje svog radnog mesta i za pravila svog posla. On je i autor dvadeset knjiga iz oblasti PR-a, od kojih su neke poput "Propagande", "Kristalizovanja javnog mnjenja" i "Inženjerskog oblikovanja odobravanja" kapitalno važne za civilizaciju u kojoj živimo. Potvrda pozicije koju u anglosaksonskom svetu zauzima Bernajs je i to što je BBC uvrstio Bernajsa među 100 najuticajnijih ličnosti 20. veka, i kao takav našao se u dokumentarnom filmu BBC produkcije "Century of the Self".

  Ipak, Bernajs nije neko čije ime se izgovara sa poštovanjem. Amoralan, sklon manipulaciji i opravdavanju manipulacije, tokom svog veoma dugog života (103 godine) ostao je upamćen po zloglasnim izumima poput tehnike spinovanja javnog mnjenja, s kojom se svi građani demokratskih društava svakodnevno sreću, ali i po kampanjama koje su obučavale žene kako da naviknu da puše duvan jer je to simbol njihove građanske i rodne ravnopravnosti, i po fluorizaciji vodovodske vode koja tiho truje milione ljudi širom sveta. Bernajs je utabao stazu Gebelsu, ali i CNN-u i Fox Newsu kakve danas znamo, i današnjem američkom "izvozu demokratije" u zemlje poput Srbije, Ukrajine, Avganistana, Libije i mnoge druge. Edvard Bernajs direktno je kao propagandista učestvovao u obaranju sa vlasti demokratski izabranog predsednika Gvatemale, Jakopa Arbenca Guzmana, godine 1954. Štaviše, nije preterano reći da je upravo Bernajs bio preteča ljudi poput Henrija Kisindžera i Zbignjeva Bžežinskog.

  Knjiga "Propaganda" treba da bude obavezno štivo pre svega svakog građanina koji želi da bude svestan procesa kojima je izložen u društvu i prikrivene manipulacije medijima i institucijama društva. Pored toga, ova knjiga je veoma korisno štivo za svakog poslovnog čoveka koji treba da predstavi proizvode i interese svog preduzeća javnosti ili nekim užim ciljnim grupama. Takođe, dobrih razloga da pažljivo pročitaju "Propagandu" imaju i kulturni radnici i umetnici koji pokušavaju da predstave svoj rad javnosti, kao i svi ostali koji komuniciraju sa javnošću - novinari i urednici, političari, vršioci javnih službi, kustosi muzeja, naučnici, dekani fakulteta, sveštena lica, humanitarni radnici, filmski producenti, sportski radnici, ali pre svega zaposleni u marketinškim i PR agencijama.

  Ako ostavimo po strani mračne epizode iz biografije Edvarda Bernajsa, "Propaganda" je iznenađujuće iskreno i neuvijeno napisana knjiga, iz koje se i te kako ima šta naučiti o delatnosti propagande i odnosima sa javnošću. Svako ko ne razume šta je zapravo PR i koliko je to moćna i važna delatnost u savremenom svetu, treba da pročita ovu knjigu. Bernajs ne teoretiše i ne filozofira, on je pragmatični profesionalac koji govori o konkretnim situacijama i rešenjima. Zato je "Propaganda" vrlo korisno "uputstvo za upotrebu" odnosa sa javnošću.

Edvard Bernajs "Propaganda" (odlomak)

  Svesno i inteligentno manipulisanje organizovanim navikama i mišljenjima masa važan je element demokratskog društva. Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva čine nevidljivu vlast koja je istinska vladajuća snaga našeg društva. Mi smo rukovođeni, naši umovi su ukalupljeni, naši ukusi su formirani, naše ideje su sugerisane velikim delom od strane ljudi za koje nikada nismo ni čuli. To je logični ishod načina kako je naše demokratsko društvo organizovano. Ogroman broj ljudskih bića mora da sarađuje na ovaj način ako nameravaju da žive zajedno kao zajednica koja funkcioniše glatko.

  Naši nevidljivi vladaoci u mnogim slučajevima ne znaju identitet stvarnih članova Vlade iako zajedno sa njima vladaju. Oni upravljaju nama na osnovu svojih kvaliteta prirodnog predvodništva, svoje sposobnosti da isporuče neophodne ideje i svoje ključne pozicije u strukturi društva. Kakav god bio nečiji stav prema ovom stanju, ostaje činjenica da u gotovo svakom području našeg svakodnevnog života, bilo u sferi politike ili biznisa, našeg društvenog ponašanja ili etičkog razmišljanja, nad nama dominira relativno mali broj ličnosti – tričavi delić naših sto dvadeset miliona[1] - koji razumeju mentalne procese i društvene obrasce masa. Oni vuku konce koji kontrolišu javno mnjenje, šibaju stare društvene snage i izumljuju nove načine da zauzdaju i vode svet. 

  Najčešće ne razumemo koliko su ovi nevidljivi vladaoci neophodni za uredno funkcionisanje našeg grupnog života. Teoretski, svaki građanin može da glasa za koga god hoće. Naš Ustav ne predskazuje političke partije kao deo mehanizma vlasti, a njegovi pisci izgleda da nisu imali na umu da će u našoj nacionalnoj politici postojati bilo šta nalik toj modernoj političkoj mašini. Ali američki glasači ubrzo su uvideli da bi bez organizovanja i usmeravanja njihovi individualni glasovi, uloženi u desetine ili stotine kandidata, proizveli ništa osim zbrke. Nevidljiva vlada u obliku rudimentarnih političkih partija nikla je gotovo preko noći. Od tada, složili smo se, radi jednostavnosti i praktičnosti, da partijske mašine treba da suze polje izbora na dva kandidata, ili najviše tri do četiri.

  U teoriji, svaki građanin sam rasuđuje o javnim pitanjima i stvarima koje se tiču njegovog privatnog života. U praksi, ako bi svi ljudi ponaosob morali da proučavaju zamršene ekonomske, političke i etičke podatke uključene u svako pitanje, shvatili bi da ne mogu da zaključe ništa. Mi smo se dobrovoljno složili da dopustimo nevidljivoj vladi da propusti kroz sito podatke i izdvoji bitne stvari tako da naše polje izbora bude suženo do praktičnih srazmera. Od naših vođa i medija koje oni koriste da se obrate javnosti mi prihvatamo dokaze i obeležavanje granica tema koje su postavljene kao pitanja javnosti; od nekih etičkih učitelja, bilo da su to sveštenici ili omiljeni esejisti, ili je to prosto preovladavajuće mišljenje, prihvatamo standardizovani kod društvenog ponašanja sa kojim se najčešće konformiramo.

  U teoriji, svako kupuje najbolju i najjeftiniju robu koja mu se nudi na tržištu. U praksi, ako bi svako morao da se bakće određivanjem cena i hemijskim testiranjem pre kupovine gomila sapuna ili tkanina ili brendova hleba koji se prodaju, ekonomski život postao bi beznadežno zakrčen. Da bi izbeglo takvu zbrku, društvo pristaje da njegovi izbori budu suženi na ideje i objekte na koje mu pažnju skreće propaganda svih vrsta. Shodno tome, postoji ogromni i neprestani napor da interes neke politike ili robe ili ideje privuče našu pažnju.

  Možda je bolje da umesto propagande i umoljavanja imamo komitete mudrih ljudi koji će birati naše vladare, diktirati nam ponašanje kako privatno tako i javno, i odlučivati o tome koja vrsta odeće je najbolja za nas i koje vrste hrane je najbolje da jedemo. Ali mi smo odabrali suprotni metod – otvorenu konkurenciju. Moramo da pronađemo način da otvorena konkurencija razumno i glatko funkcioniše. Da bi to postiglo, društvo je pristalo da dozvoli da slobodnu konkurenciju organizuju vođe i propaganda. Neki od fenomena vezanih za ovaj proces već su bili podvrgnuti kritici – manipulisanje vestima, preuveličavanje ličnosti i opšta gungula koju političari, komercijalni proizvodi i društvene ideje prave da bi mase postale svesne njihove važnosti. Ali takva organizacija i stavljanje stvari u žižu neophodni su za uredan život. Pošto je civilizacija postala složenija, i pošto je potreba za nevidljivom vladavinom sve snažnije izražena, izumljena su i razvijena tehnička sredstva pomoću kojih se mišljenje može vojnički disciplinovano organizovati. Pomoću štamparske prese i novina, železnice, telefona, telegrafa, radija i aviona, ideje se mogu brzo i trenutno proširiti celom Amerikom. Henri Džordž Vels oseća ogromne potencijale ovih izuma kada piše u “New York Times-u”: “Moderna sredstva komunikacije – moć koju su učinili dostupnom štampa, telefon, radio, moć da se brzo prosleđuju direktivne strateške ili tehničke koncepcije velikom broju saradničkih središta, da se dobiju brzi odgovori i efektivna rasprava – sve to otvorilo je novi svet političkih procesa. Ideje i fraze sada mogu da dobiju učinak veći od učinka bilo koje ličnosti i jači od bilo kog zasebnog interesa. Zajednički plan može se dokumentovati i očuvati nasuprot izopačenja i izdaje. On se može razrađivati i razvijati neprekidno i široko bez ličnih, lokalnih i zasebnih nerazumevanja.”

  Ono što g. Vels kaže o političkim procesima, jednako važi i za komercijalne i društvene procese i sva ispoljavanja masovnih aktivnosti. Grupisanja i afilijacije današnjeg društva nisu više podvrgnuti “lokalnim i zasebnim” ograničenjima. Kada je usvojen Ustav, osnovna organizaciona jedinica bila je seoska zajednica, koja je proizvodila veliki deo neophodnih potrepština i generisala svoje grupne ideje kroz lične kontakte i rasprave neposredno među svojim građanima. Ali danas, zbog toga što ideje mogu da se prenose za tren na bilo koju razdaljinu bilo kom broju ljudi, ovo geografsko povezivanje može se zameniti mnogim drugim vrstama grupisanja, tako da ličnosti koje imaju iste ideje i interesovanja mogu da se povezuju i ustrojavaju za zajedničke akcije čak iako žive hiljadama milja daleko jedni od drugih. (...) Ova nevidljiva, prožimajuća struktura grupisanja i asocijacija je mehanizam pomoću kojeg je demokratija organizovala svoju grupnu svest i pojednostavila svoje masovno razmišljanje. Opovrgavati postojanje ovakvih mehanizama značilo bi tragati za društvom koje nikada nije postojalo i neće postojati. Nerazumno bi bilo priznati da to postoji ali očekivati da nikada neće biti korišćeno.

  Emil Ludvig predstavio je Napoleona kao da je bio “uvek na oprezu prema pokazateljima javnog mnjenja; uvek je slušao glas naroda, glas koji odbacuje računice. "Da li znate, " govorio je on tih dana, "šta me zapanjuje više nego išta? Nemoć sile da organizuje bilo šta.” Svrha ove knjige je da objasni strukturu mehanizma koji kontroliše javno mnjenje, i da pokaže kako njome manipuliše naročiti branilac koji traži način da kreira javno odobravanje za određenu ideju ili robu. Ona će istovremeno pokušati da pronađe prigodno mesto u modernoj demokratskoj shemi za ovu novu propagandu i da predloži postepeno evoluiranje koda etike i prakse.

"Heroji i antiheroji u popularnoj kulturi"

U elokventnoj kulturološkoj studiji "Heroji i antiheroji u popularnoj kulturi", Aleksandar Gajić daje civilizacijski presek uloge heroja kao kulturnog modela i kao moralnog predvodnika zajednice. [...]

Pop kultura je, po autorovom mišljenju, tokom 20. i 21. veka donela suštinski zaokret i sve manju afirmaciju heroja, a uporedo s tim sve veću afirmaciju antiheroja. Analizirajući teme i vrste heroja i antiheroja kojima se popularna kultura bavila od svog nastanka do naših dana, Gajić pod istraživačku lupu postavlja raznorodne likove, u rasponu od vitezova iz mita o kralju Arturu do Srebrnog Letača i Barta Simsona.

Ammonite, Beograd 2015

Meki povez, 21 cm, 194 stranice, ćirilica

Cena: 500 din + PTT

Naručite knjigu:


Ako želite da naručite obe knjige odjednom popunite polje "Naziv knjige i broj primeraka" u ovom formatu: "Propaganda, 1; Heroji i antiheroji, 1" (gde je navedeni broj broj primeraka koji želite). Slanje na adrese u Srbiji posredstvom Postexpressa košta oko 200 din, knjigu dobijate za 24 časa, cenu knjige i poštarinu plaćate poštaru. U Beogradu knjigu možete preuzeti i lično. Za porudžbine iz inostranstva plaća se preko PayPala.

slušalice

Kungs vs Cookin’ on 3 Burners – The Girl

Consul Trainin – Take me to Infinity

Mentol x Katie Melua – Wonderful life

Papik – Open Eyes

Neja – All that she wants

Ely Bruna – Dolce Vita

Massimo Guera xtet – Waitress Waltz

Hozier – Lay me down

Mallory Knox – Heroes

Dinah York – Are you with me

VA – NU Jazz Absolute Beginners (Viola/Irma 2016)

Još jedan u nizu Papik projekata koji zaista predstavljaju uživanje za uši. NU Jaz ovog puta kao tema je zaista raznovrsno pokriven, u svim varijacijama i temama, u muškim i ženskim vokalima, kroz soliste i bendove. Zvuči slušljivo i pitko kao pop, a iza toga svega čujete odličnu produkciju i sjajnu svirku koja stvara izuzetno prijatnu atmosferu. Poput Papik kompilacije „For open Road“ i ova kompilacija je u celosti pogodna za slušanje gde i kad god vam padne napamet.. Recimo dok na Aljasci cepate drva za ogrev za predstojeću zimu. Na primer...

VA – Vintage Chic 100 part Four (Vintage/ Wagram 2016)

Vintage kompilacije su toliko postale zanimljive da je i izdavač poput prsikog Wagram-a morao da se uključi u priču. Od ovog broja biče njihova podetiketa. Super. Više publike. A ovakve kompilacije to i zaslužuju. Opuštajuće, lagane, lounge and jazzy obrade poznatih pop hitova uvek inovativno skockane i aranžirane, dobro odsvirane sa dobrim vokalima – prijaju svima. Ovaj Chic 100 ( 5cd complet ) nudi standardno dobar izbor pesama i izvođača, koji obrađuju naslove od sredine sedamdesetih pa sve do skorašnjih hitova poput „Are you With me“ recimo..Direktno u centar za uživanje. Tačno tu vas gađa ovaj novi nastavak vrlo uspešnog lebela.

VA – Cafe Del Mar vol. 22 (Wagram/ Pschent

Et, sem da vam napišem da je izašao ovaj novi volumen Cafe Del Mar-a ne znam šta bih još napisao. Zaista. Nešto što traje duže od 30 godina kao brend, skoro 25 kao kompilacija nema potrebe pojašnjavati. Možda naglasiti da ovaj broj ima malo manje elektronskog chill out-a i više akustike..Da je orijentisan isključivo na chill out bez ispada u smeru electro, deep i chill house tonova. Dakle easy ride, u celini. Pokušajte da nabavite ovo izdanje i uživate u još jednom Cafe Del Mar putovanju – isplati se, bez greške.

Panic! At The Disco: LA Devotee

Tom Odell - Here I Am

Keane - Tear Up This Town

Röyksopp - Never Ever ft. Susanne Sundfør

Third Degree - Toxic

Kaiser Chiefs - Hole In My Soul

Nick Cave & The Bad Seeds - 'Girl In Amber'

Ana Ćurčin - Alone

Grimes - Belly of the Beat

The Weeknd - False Alarm

Smoove & Turrell - You Could've Been a Lady

TACDMY - Kneyef

MAGIC! - No Regrets

The Last Shadow Puppets - Is This What You

Stray Dogg - Away

Clean Bandit - Rockabye ft. Sean Paul & Anne-Marie

WHITE - Living Fiction

Kings Of Leon - Around The World

The Rolling Stones - Hate To See You Go

Novi album Depeche Mode

Članovi britanskog sastava Depeche Mode najavili su izlazak novog albuma za proleće 2017. godine. Materijal se snima u Santa Barbari i Njujorku, a producent LP-ja je Džejms Ford. Grupa će po objavljivanju albuma informisati fanove i o datumima za 32 koncerta na turneji na kojoj će promovisati novi materijal.



Novi singl Kejt Buš

Engleska umetnica Kejt Buš objavila je novi singl pod nazivom "And Dream Of Sheep". Reč je o obradi pesme koju je Kejt snimila daleke 1985. godine i koja se nalazi na LP materijalu " Hounds Of Love", a sada je jedna od numera na alubumu "Before The Dawn" koji će se pojaviti na digitalnim platformama do kraja novembra 2016.



Riznica lepote

Julijana Tenant

Photo: Ulianna Tennant

Jednom prilikom smo te videli u jednom clubu kako igraš, privukla si ogromnu pažnju. Da li si toga svesna, godi li ti ili si se već navikla?

- Igranje je moja druga ljubav. Obožavam da đuskam. Još od malih nogu bih provodila sate ispred ogledala đuskajući. Bavila sam se plesom u tinejdžerskim danima tako da mi igranje nije strano. Smatram da dobro osećam ritam. Što se tiče privlačenja pažnje, na to sam već navikla pa se ne obazirem mnogo. Kada đuskam samo zatvorim oči, opustim se i tada sam u svom svetu.

Da li vodiš računa o ishrani i da li se baviš sportom?

- Naprotiv, veliki sam gurman i uživam u hrani. Genetika i 'majka priroda' su se pobrinule da se na meni ne primećuje sve ono što pojedem. Međutim od malih nogu se bavim sportom. Dugo sam trenirala karate, potom odbojku. Sada se sve svelo samo na teretanu i trčanje. Mislim da je ključ dobrog izgleda pravilna ishrana. Nisam pristalica onih dugih napornih dijeta i svakodnevnog izgladnjivanja. Bitno je da ono što jedete bude zdravo, da vaš obrok sadrži dosta voća, povrća, tečnosti i uspeh je zagarantovan.

Iskreno je l' ti dođe nekad da skratiš kosu?

- DAAA, često pomislim da uzmem makaze u ruke i presudim. Ubrzo se pokajem, jer to sam JA. Kosa je moj zaštitni znak. Naravno potrebno je mnogo slobodnog vremena da bi se održavala, ali kada nešto volite nije teško.

Ko ti je dao ima Jagoda: roditelji ili je kum imao glavnu reč?

- Postoji jedna mala anegdota vezana za moje ime. Naime, mama i tata danima nikako nisu mogli da se dogovore koje ime da mi daju. U to vreme moj stariji brat je bio zaljubljen u jednu Jagodu (znate već, dečije simpatije). Tako sam ja dobila ime po jednoj Jagodi koja je ukrala srce mom petogodišnjem bratu.

Fotografisali smo te u centru Pančeva i na kupalištu gde su nas posmatrali svi prisutni. Koliko sam primetio nije ti bio nikakav problem, navikla si na to ili ti prija pažnja?

- Kada je posao u pitanju jako sam profesionalna. Ne dozvoljavam da me neke sitnice poremete ili da mi skrenu pažnju. Navikla sam da se slikam na raznim mestima i u različitim situacijama tako da mi to ne predstavlja problem. Da se ne lažemo svima prija malo paznje pa tako i meni!

Kada smo kod pažnje, postoji li neki dečko u tvom životu?

- Postoji ali, neka to bude mala tajna!

Omiljeno mesto izlaska i omiljeno piće i hrana?

- Iskreno, nemam omiljeno mesto za izlazak. Mesto zavisi od trenutnog raspoloženja, od toga kakav mi je dan. Ponekad samo želim da odem na neko mesto gde je mirno, pored reke, da se opustim. Ponekad je je to neki klub a ponekad obična šetnja parkom. Što se tiče pića, to je vino, belo ili crno nije bitno. Kada je jelo u pitanju, kao što sam rekla veliki sam gurman tako da mi je teško izdvojiti jedno jelo ali neka to bude piletina u gorgonzola sosu, pileći kroketi, i naravno pizza sa pršutom!

Dušan B. Knežević



književnost

Projekat Herkules

Nastavak „Prometejevog dnevnika” nema nijednu manu karakterističnu za druge delove nekog serijala, a poseduje sve prednosti [...]

Nastavak „Prometejevog dnevnika” nema nijednu manu karakterističnu za druge delove nekog serijala, a poseduje sve prednosti – širenje polja interesovanja (i borbe), produbljivanje karaktera protagonista i njihovih intrigantnih odnosa, i naravno, ne štedi na vratolomnoj akciji! U Brankovićevom književnom svetu, oplemenjenom autentičnom poetikom i temeljnim istraživanjem, čitalac dobija idealan spoj zabave i umetnosti uz bonus suptilne edukacije, a sam autor ovim romanom postavlja moćnu nadogradnju za epopeju u nastajanju.

Autor: Ivan Branković
Izdavač: Portalibris

Poslednji grad, Izdaja

Pred Vukom, Altamanom i njihovim pratiocima je Beli Grad, a u njemu dečakova majka, koju žele da oslobode. [...]

Na površini se odvija suđenje. Crveni klan stoji pred izborom novog ratnog zapovednika. Volšebnik vešto vuče konce. Sve to neće odrediti samo sudbinu Horde, već će zapečatiti mnoge živote u zemljama zahvaćenim ratom, ali i onima koje još žive u „miru”.

Kapetan Nerod očajnički se bori za svoj grad i celi klan Vrana. Uhvaćen u vakuum iščekivanja napada na Vrangrad, muči svoju savest pitanjima. Da li će ga ona pobediti pre nego neprijatelj?

Na dalekom jugu blagosloveno proleće se završilo. Nastupila je zima, koja je za stanovnike skrivenog grada oštra kao kazna, kao prokletstvo. Lazar odlazi po savet, prepuštajući Grebendol nasledniku. Seme sumnje jednom posađeno u srce nastaviće da klija uprkos studeni i snegu. Ili baš zahvaljujući njima.

Rat koji bukti suviše dugo nikako da se ugasi. Kad se herojstvo istroši, na njegovom repu jašu mračna dela. Odanost smenjuje izdaja. I jedno i drugo njegove su zastave. Oko, zamagljeno stradanjem, često ih ne raspoznaje.

Da li je izdaja delo palih ili refleks slabosti? Kako bilo, njen ožiljak boli više od svakog drugog, a često se nosi i iza dveri smrti. Pobeda nikad nije bila zagarantovana. Za nju mora da se žrtvuje sve.

Autor: Nebojša Petković
Izdavač: Portalibris

Teslin vremeplov

Neustrašivi junaci su prošli kroz pakao, ali sada su uspeli da se dokopaju svih sedam mačeva iz proročanstva. [...]

Kada im je srpski naučnik Nikola Tesla, grofov poverenik, saopštio da su tek na pola puta, nisu bili sigurn ihoće li moći da nastave ov umisiju. Tada ih je Tesla odveo u Pećinu vetrova pod Nijagarom i pokazaoimvremeplov. Iako snaga družine beše u zajedništvu, razdvojeni će krenuti put drevnog astečkogh ramaTlaloka, rudnika zlata u planinamaŠkotske i u srceŠri Lanke da pronađu gospodara okeanskih dubina.

Autor: Miloš Petković
Izdavač: Portalibris

Tesla i Pupin na istom putu

Istorijski muzej Srbije do 1. decembra. Cilj izložbe je da nasleđe Nikole Tesle i MIhajla Pupina ukrsti, i ukaže na tačke njihovog susreta, kao što su: poreklo, odnos prema narodnoj tradiciji, ličnost i uloga majke, susret sa Amerikom i prisustvo u američkoj javnosti, odnos prema umetnosti, zajednički susreti.

Posle Beograda, izložba će posetiti još pet gradova, a zvanično će se završiti u rodnoj kući Mihajla Pupina u Idvoru, gde će materijal i eksponati postati deo stalne postavke ove kuće – muzeja.



Ono Bikes

Ono bikes je nezavisni proizvođač bicikala i elektro-bicikala iz Srbije. Ramovi se prave ručno, a svaki korman je jedinstven. Njihov karakterističan dizajn, odnosno spoj „kruzera“ i „lou rajdera“, nazvali su „izi rajder“. Osim profila, čija je najvažnija osobina veliki međuosovinski razmak, za „lakoću jahanja“ takođe se zaslužni masivni motor i baterija (kod električnih modela), koji bilo koju vožnju od tačke A do tačke B garantovano pretvaraju u opuštenu uživanciju, odnosno neponovljivu avanturu. O kompaniji Ono bikes razgovarali smo sa Markom Šćepanovićem.

Kada ste i kako došli na ideju da počnete da se bavite izradom bicikala i da li vam je ovo hobi ili posao?

- Na ideju da počnemo sa izradom bicikala smo došli pre dve godine, razmišljajući o tome kako su svi bicikli slični. Razlike u kvalitetu su velike, ali u dizajnu – posebno ergonomiji – minimalne. Takođe, jedna od početnih ideja je bila da biciklu treba dodati elektromotor, kako bi se olakšala vožnja u gradu kao što je Beograd. Počelo je kao hobi, sa željom da napravimo bicikle za sebe, bicikle koji će ispunjavati naše potrebe. Nakon devet meseci rada, kada smo završili prototip prvog modela koji smo nazvali Archont, bilo nam je jasno da smo stvorili nešto posebno. Registrovali smo firmu, započeli izradu elektro prototipa, i iz hobija stvorili ozbiljan projekat u koji smo uložili puno vremena, rada i novca

Šta je to što Ono Bikes bicikle razlikuje od ostalih bicikala i ko je zadužen za dizajn?

- Jedinstven i inovativan dizajn Archont-a je delo našeg dizajnera Saše Šćepanovića. Osnovna karakteristika dizajna koja naše bicikle izdvaja je jednostavna linija koja pleni na prvi pogled, bez obzira da li ste ljubitelj chopper bicikala ili ne. Osim što predstavlja bitnu estetsku karakteristiku i prvo „upada u oči“, lučna izvijenost šipki rama višestruko povećava njihovu nosivost i omogućuje izbacivanje šipke ispod sedišta ...

Pročitaj više

Pored toga, položaj tela u vožnji je iskustvo koje svako ko doživi želi da ponovi. Elektro model Archont-a odlikuje i funkcionalan dizajn „rezervoara“. U njemu su smešteni baterija, kontroler i instalacije, ali maskiranje ovih elemenata nije njegova primarna funkcija. Poklopac na vrhu rezervoara omogućava postavljanje telefona u položaj displeja i povezivanje sa sistemom preko usb porta, što omogućava i punjenje telefona tokom vožnje. Aplikacija koja je u razvoju, pored softverskog zaključavanja i drugih zanimljivih mogućnosti, pružaće uvid u bitne parametre kretanja, kao što su brzina, pređeni put, stanje baterije, temperatura i snaga motora – u realnom vremenu. U poklopcu se, takođe, nalazi i izlaz za punjač baterije, kao i sigurnosna brava.

Kako izgleda proces pravljenja i koje materijale koristite prilikom izrade bicikala?

- Proces proizvodnje podrazumeva nekoliko faza. Uvek se počinje od izrade nable i pletenja točkova. Druga faza je ključna - savijanje i varenje cevi od kojih se izrađuju ram i viljuška. Slede farbanje, izrada rezervoara, kontrolera i provlačenje kablova i instalacija (kod elekto modela), i na kraju postavljanje i povezivanje biciklističkih delova. Poslednja faza je testiranje. Prototipovi su izrađeni od čelika, a u ponudi ćemo uz čelik imati prohrom, aluminijum i titanijum. Rezervoar elektro bicikla pravimo od karbona i poliestera. Većina delova je naše izrade, ali neki predstavljaju standard u industriji kao što su pogon, menjač, sedište, kočnice, far i zadnja svetla, pa njih ugrađujemo gotove. Naše bicikle i elektro bicikle opremamo najkvalitetnijim delovima renomiranih svetskih proizvođača kao što su Shimano, Magura, Schlumpf, Brooks, Schwalbe, i slični.

Da li prilagođen gradskoj vožnji i koje su osnovne performanse?

- Naš prvi model Archont je osmišljen i u potpunosti prilagođen za voznju gradskim bulevarima i ulicama. Bicikl u osnovnoj verziji sadrži Shimano Nexus menjač, koji gradsku vožnju značajno olakšava. Sa druge strane, elektro Archont u premium varijanti, sa A123 baterijama koje omogućavaju autonomiju do 120 km iz jednog punjenja i elektro motorom od 7KW, omogućava vožnju van grada i čini krstarenje regionalnim putevima jedinstvenim iskustvom. Archont je idealno prevozno sredstvo za sve ljude koji žele da se prevezu brzo, udobno i sa stilom.

Ko kupuje vaše bicikle, koliko koštaju i koje je vreme isporuke?

Naši bicikli su namenjeni ljudima koji cene kvalitet i stil, podjednako kao i uživanje u vožnji koje bicikl i elektro bicikl pružaju. Kupci naših bicikala poseduju svest o zaštiti i očuvanju životne sredine, prelasku na alternativne izvore energije u cilju globalne održivosti, kao i potrebama pre svega individualne urbane mobilnosti koju budućnost nameće. Cena osnovne verzije bicikla je €1.500, sa rokom isporuke od 30 dana. Za elektro bicikl je potrebno izdvoiti €5.000, a rok isporuke je 60 dana. Cena raste u zavisnosti od potreba i želja kupca u smislu materijala i dodatne opreme.

Kakva je vaša strategija u smislu promocije i prodaje, kao i daljeg razvoja Ono Bikes kompanije?

- Nakon analize, pažljivo biramo buduće dilere i širimo distributivnu mrežu, a primarna tržišta su Zapadna Evropa, Amerika, Rusija i UAE. U skorijoj budućnosti nas očekuju nastupi na biciklističkim sajmovima i start-up poslovnim konferencijama u Holandiji, Nemačkoj i Americi, gde želimo da se predstavimo. Naš dalji razvoj je uslovljen brzinom širenja prodajne mreže, kao i investiranja u kompaniju. Očekivanja su nam pozitivna s obzirom da je prodaja bicikala i elektro bicikala u stalnom porastu, i da su ovo zapravo jedina vozila na svetskom tržištu čija prodaja raste. Pored bicikala proizvodimo i tricikle i kvadricikle, a uskoro će se na ulicama Beograda pojaviti prava turistička atrakcija koja je izašla iz naše radionice. O tome ćemo pričati više uskoro... Sve ljubitelje bicikala pozivamo da nas prate na našoj Facebook stranici i Twitter profilu , gde mogu da se informišu o razvoju OnoBikes-a.

scena

Wooden Ambulance

The Hoods

Dead Lion

Ensh

Shizomantra

Ti

DEAD LION

Dušan Rončević - gitara, vokal | Žolt Kovač - bas gitara | Miloš Spalajković - bubnjevi

Dead Lion je projekat njujorško-beogradskog autora Dušana Rončevića. Kada se kaže projekat u muzičkom svetu, to označava nešto što bi moglo lako da postane bend. Možda je glavna razlika između benda i projekta u količini vremena koje učesnici posvećuju jednom ili drugom.

Dušan Rončević je ugledni njujorški neurohirurg i gitarista koji svaki slobodni momenat koristi da na svom Gibson Les Paulu pravi pesme koje će doneti u Beograd i snimiti sa drugarima.

Drugari koji učestvuju u projektu Dead Lion su basista Žolt Kovač (Jarboli) i bubnjar Miloš Spalajković (Daydream). Pesme koje predstavljamo snimljene su u studiju Ivana Petrovića, na 6. spratu Bigza početkom 2013. Pažljiviji pratioci prilika znaju da je autorski rad Duleta Rončevića već dugo unazad bila jedna od bolje čuvanih tajni beogradske rock scene, zato Dead Lion preti da postane ozbiljno ime možda interkontinentalnih razmera.



THE HOODS

The Hoods su rap'n'heavy bend nastao 2006 godine u Vršcu. Njihov muzički izraz izlazi iz okvira tipičnog za hip hop bend, i objedinjuje rap, funk, rock i drum'n'bass. The Hoods su: bubnjar Zoran Santrač, bas gitarista - Sretko Popov i rapperi Rade Opačić i Marko Ogrizović.

Nakon pobede na demo mastersu radija Beograd 202 godine 2011 u konkurenciji pretežno rock bendova, The Hoods su objavili singl i spot "Maćado Šljiva" koji im je doneo pojavljivanje na listama "Domaćica" MTV Adrije i "Gruvanje" RT Vojvodine. Aktuelni singl "Dobrodošao u kraj" nalazi se na radijskim top listama "Pop mašina" radija B92 i "Diskomer" radija Studio B.

Ensh

Ensh je pseudonim muzičara i producenta Milenka Vujoševića, koji živi i radi u podjednakoj meri u Torontu i u Beogradu. Nakon razlaza sa pop-punk bendom Lacerda s kojim je kao pevač obišao celi severnoamerički kontinent, Milenko je pokrenuo svoj samostalni elektro projekat. Poput svog autora, i pesme imaju dvostruki život: rađaju se u Beogradu i snimaju se u ovdašnjim studijima, zatim odlaze na miks i postprodukciju u Kanadu, gde nakon toga ulaze u standardne distributivne kanale.

SHIZOMANTRA

Božidar Milošević – bas gitara | Tica Milan – električna gitara | Kukolj Saša – električna gitara | Maksim Erbez - bubnjevi

Shizomantra je instrumentalni bend iz Banjaluke. Nastali su 2008, a bend čine muzičari iz banjalučkih bendova Revolt, Recall i Deer In The Headlights. U muzici ovog kvarteta mogu se prepoznati pravci poput, psihodelic rocka, postrockaa, stoner rocka i duba.

21.januara 2014.godine objavili su svoje prvo muzičko izdanje, live album snimljen u studiju ICBL Čajavec. Album je snimio i producirao Srđan Radaković.

TI

Ilija Duni i Trajče Nikolovski stoje iza beogradskog benda Ti, koju mnogi doživljavaju kao logični nastavak neprežaljenog sastava Petrol. Minimalni pop koji je bio obeležje estetike Petrola grupa Ti je dovela u još minimalniji oblik.

Grupa Ti je psihodelični pop duo iz Beograda koji čine Ilija Duni i Trajče Nikolovski. Obojica rodom iz Makedonije, upoznali su se u Beogradu, u zgradi BIGZa, i u leto 2012 osnovali su grupu Ti. Probe imaju u dnevnoj sobi Ilijinog stana, gde Trajče svira elektronski bubanj, Ilija gitaru i bas sintisajzer (nogama!), dok obojica pevaju.

Ilija je prethodno svirao u grupama Petrol i Meatmarket, a Trajče u bendovima White Noise in a White Room i Čistilište. Muzika grupe Ti obiluje pamtljivim i često sanjivim melodijama Dunijeve gitare, punim i prijatnim bas deonicama na sintu, sjajnim dvoglasima i jednostavnim hipnotičkim tekstovima. Trajčetovi ritmovi obuzimaju i stvaraju prijatnu atmosferu lenjeg kišnog popodneva provedenog sa suve strane prozora ili kasnog buđenja u danu bez mnogo obaveza.

Kontakt

direktor

Dejan Bošković


Glavni i odgovorni urednik

Vladimir Đurđić


Urednik sajta

Vladimir Krakov


redakcija

GLE - Gradski radar, Bulevar oslobodjenja 170, 11000 Beograd, Srbija

listaj GLE

GLE magazin na Fejsbuku